Mi živimo u jednom od minijaturnih stanova u višespratnom kompleksu koji pruža utočište većem broju porodica iz srednjeg staleža. Međutim, članovi porodice Felis Domestica, kojima se dopala naša zgrada, možda su i brojniji od Homo Sapiensa. Naime, ovi četvoronošci sa kandžama koje se uvlače, budući da se mogu pohvaliti srodstvom sa lavovima, tigrovima, risovima i ocelotima, ne plaše se nikog u našem okruženju. Narastajuća mačja populacija koja u svojim kandžama krije devet života smeta svakome, ali mnoge i uveseljava.
Ove mačke među nama imaju sopstvene stroge teritorijalne linije demarkacije. Lovci na miševe iz prizemlja i sa prvog i drugog sprata drže se svoje teritorije osim povremenih upada u kuhinje s druge strane granice u slučaju gladi. Terasa je rezervisana isključivo za mladunce, a povremeno je koriste i aristokrati iz nekadašnjeg Sijama rad lizanja krzna i sunčanja. Nekolicina mačora pronađe udobne ćoškove za dremku i predenje tamo gde samo mačka može da se zavuče, na primer, u portirskoj kabini, gde možda naiđu i na jadnog portira kako drema kao stari mačor. Bog je ovim mačkama poklonio dva para glasnih žica, jedan za predenje, a drugi za mjaukanje, i u specijalnim prilikama nekoliko mačjih soprana iz našeg komšiluka svojim noćnim arijama nikome u zgradi ne da da spava.
Neki od stanara, koji se i sami lickaju kao mačke, iznerviraju se kad im ove sive mačke pretumbaju stvari. Jastrebovi među stanarima čvrsto veruju u to da ove mačke treba isterati ognjem i mačem. Ali oni miroljubiviji su neodlučni i čekaju da vide kako će se stvari razvijati. Dakle, videćemo ko će se usuditi da se upusti u rat sa mačkama!